EHINOKOKOZA - BOLEST LJUDI I ŽIVOTINJA

U digestivnom traktu se iz jaja oslobađaju onkosfere koje se probijaju kroz sluzokožu tankog creva, i krvotokom dolaze do jetre koja je mesto primarne zadržavanja cista. Deo onkosfera krvotokom dolazi u desno srce a odatle do pluća. Preostali heksakanti putem levog srca bivaju razneseni po celom telu - do bubrega, oka, ređe mozga, srca, mišića, kostiju i drugih organa.

Po ugneždenju počinje rast i razviće larvi. Formirani ehinokokni - hidatidni mehur (cistu) raste lagano tokom celog života domaćina. Ciste su pod pritiskom. Kada budu velike ciste izazivaju kompresivnu atrofiju organa a simptomi zavise od lokacije cisti. Ako pukne mehur postoji izuzetno velika mogućnost od iznenadne i brze smrti.

Ehinokokoza/hidatidoza je teška, podmukla parazitska bolest ljudi i životinja koju izaziva pantljičara pasa Echinoccocus granulosus. Ovo je mali parazit dug 3-6 mm i široka 0,5-0,6 mm. a sastoji se od skoleksa, vrata i 3-4 člančića. Jaja se zajedno sa zadnjim člančićem eliminišu sa izmetom pasa u spoljnu sredinu. Umesto otkinutog člančića će izrasti novi.

Infekcija ljudi i prelaznih domaćina (ovce, svinje, goveda i drug vrste) nastaje isključivo jajima ehinokokusa. Čovek, a naročito deca, najčešće će se zaraziti ako puste da ih psi ližu ili kada ih miluju a potom ne operu ruke. Naročito su ugroženi ljudi koji se staraju o lutalicama, deca koja se igraju s njima i vlasnici pasa s obzirom da često ne peru ruke odmah po kontaktu sa psima.

Infekcija pasa i drugih pravih domaćina (vuk, šakal, lisica) nastaje isključivo unošenjem hidatidnih mehura sa organima zaklanih ili uginulih životinja.

Za hidatidne ciste u narodu postoji gomila sujeverja i predrasuda koje pospešuje širenje ove parazitoze. Hidatidne ciste se nazivaju žednjaci iz verovanja da su nastale zato što je životinjama bila uskraćena voda za piće. Na žalost, kada se nađu tokom klanja organi sa cistama se bacaju psima i zatvara se biološki ciklus ovog parazita.

Ljudi se mogu inficirati i ako piju vodu zagađenu izmetom pasa ili zagađenim voćem i povrćem koje je bilo neposredno uprljano izmetom pasa i putem zalivanja povrtnjaka i bašti zagađenom vodom iz nehigijenskih bunara i cisterni. Zelene površine u gradovima - parkovi, šetališta, bazenčići za pesak su stalno potencijalno mesto infekcije ljudi. Uprljane ulice su takođe problem. Gazeći preko izmeta pasa na cipelama možemo doneti jaja ehinokoka u kuću. U spoljoj sredini kada se isuši izmet jaja se raznose vetrom na velike razdaljine a padavine spiranjem tla takođe dovode do širenja jaja ehinokoka.

KAKO SE BORITI PROTIV EHINOKOKOZE?

  • presecanje puteva zaraze (uništenje hidatidnih mehura) - vlasnici koji kolju životinje za sopstvene potrebe, moraju promenjene organe učiniti neškodljivim prokuvavanjem, spaljivanjem ili preradom u kafilerijama
  • dehelmintizacija i kontrola pasa - redovna dehelmintizacija i parazitološka kontrola pasa je druga osnovna mera suzbijanja ehinokokoze

AMERIČKA KUGA PČELINJEG LEGLA

Poslednjih godina svesni smo činjenice da se broj pčelinjih društava infestiranih američkom kugom pčelinjeg legla (Pestis apium) vrtoglavo uvećao, nanoseći velike gubitke pčelarima. Znajući to kao jedino rešenje se nameće redovna zdravstvena kontrola pčelinjaka, poštovanje zakonske regulative i striktna primena svih apitehničkih mera. Američka kuga pčelinjeg legla je bolest koju karakterišu promene na poklopljenom leglu dok odrasle pčele ne obolevaju.

Uzorčnik obolenja je bakterija Penibacillus larvae koji ima vegetativni oblik i spore. Spore su veoma otporne u spoljnoj sredini za razliku od vegetativnih su oblika koji su osetljivi na toplotu, isušivanje, dezificijense, sulfanamide i antibiotike. Glavni izvor infekcije su zaražene, bolesne i uginule larve, med, polen, saće i unutrašnje površine košnice i oprema u samoj kosnici. Infekciju šire i pčelari kada spajaju ramove slabijih sa jačim društvima bez predhodne zdravstvene kontrole. Infekcija se širi i tokom seobe društava bilo da su ona bolesna ili dolaze u područje gde vlada kuga.

Infekcija može da se širi i mehaničkim putem iz košnice u košnicu putem insekata koji su paraziti pčelinjih proizvoda (voštani moljac),ose, muve ili onih koji jedu ugnule pčele, njihov otpada ili larve. Infekcija larvi u otvorenom leglu nastaje alimentarnim putem posredstvom pčela radilica - negovateljica i čistačica. Pčele čistačice čiste ćelije i pripremaju ih za polaganje jaja tako da dolaze u kontakt i sa inficiranim larvama. Spore dospevaju na njihovo telo i širi se u nove ćelije. Posredstvom pčela negovateljica spore dolaze u hranu mladih pčela (mleč za ishranu mladih larvi i mešavinu meda i polena kojim se hrane starije larve u otvorenom leglu).

Klinička slika bolesti je veoma karakteristična i uočava se promenama na pcelinjem leglu koje nije kompaktno nego rastrkano, promenama na poklopcima ćelija i u izgledu i promenama na larvama. Promene na poklopcima su vidljive već treće nedelje po infekciji. Oni na početku imaju boju limuna a onda postaju tamniji do tamnomrke boje. Sa promenom boje oni postaju ulegnuti , meki, prokvašeni i lako se skidaju. potom počinju da se javljaju rupice nepravilnih ivica koje su posledica pokušaja pčela čistačica da očiste leglo.

Napredovanjem procesa kada se larve isuše dolazi do uvlačenja poklopca ka unutrašnjosti ćelija (kada je proces stariji od dva meseca). Kada se pogleda obolelo leglo u celini vide se raštrkane poklopljene ćelije. Promene na larvama se zapažaju tek po poklapanju ćelija. Obolele larve uginjavaju i umesto belo sedefaste postaju boje bele kafe a zatim čokoladastu boju. Telo gubi segmentiranost i lizira u amorfnu žitku, lepljivu masu nakiselog mirisa. U ranoj fazi bolesti (do dva meseca) ova masa je rastegljiva a kasnije se suši, prijanja uz zid ćelija i pretvara se u tamnosmđu krastu koja se teško uočava na dnu ćelije.

DOSTAVLJANJE UZORAKA ZA PREGLED

Pregledom društava, na osnovu kliničke slike se postavlja sumnja na obolenje. Dijagnoza se postavllja laboratorijskim mikrobiološkim pregledom promenjenih larvi.

Za pregled se uzima saće sa poklopljenim leglom veličine 10x10cm. Uzorak se pakuje u papir i zatim stavlja u kartonsku kutiju.

Vlasnici pčela koji tokom redovnih pregleda svojih košnica posumnjaju na neko od ovih obolenja dužni su da o tome obaveste nadležne veterinare koji će u saradnji sa veterinarskom inspekcijom uzeti potrebne uzorke za pregled. Zavisno od rezultata vršiće se potrebno suzbijanje i eradikacija bolesti u saradnji sa veterinarima i inspekcijom.

TRIHINELA

Trihineloza je veoma opasna parazitska bolest ljudi i životinja uzrokovana larvama nematode Trichinella spiralis. Larve parazita se nalaze učaurene u mišićima a infekija nastaje kada se ovako inficirano meso pojede. Za infekciju ljudi je najznačajnije meso svinja a infekcije su zabeležene i sa mesom divljih svinja, konja medveda i jazavaca. Obolele životinje ne pokazuju znake bolesti tako da se za života trihineloza ne može prepoznati kod njih (osim skupim analizama krvi).

Kada čovek pojede inficirano meso u njegovom želucu se oslobode larve trihinela, odlaze u creva i tu u roku od 10 dana odrastaju. Potom ženke polažu larve (preko 10.000) u zid creva odakle one krvotokom putuju kroz ceo organizam, dolaze do mišića i tu se zaustave. Osim u mišićima mogu se naći i u mozgu i drugim organima, mada ređe. Tada simptomi lagano prolaze a larvice ostaju doživotno u mišićima. Kod obolelih ljudi bolovi u mišićima mogu da se periodično javljaju slično kao kod reumatske groznice. U teškim slučajima (infekcija sa velikim brojem larvi, kada larve dospeju u srce ili mozag) moguća je smrt. Kako je trihinelozno meso i prerađevine od njega glavni i jedini izvor infekcije, osnovni način sprečavanja infekcije ljudi čine trihinoskopski pregledi.

U cilju preventive moraju se preduzeti sledeće mere:

  • pre upotrebe mesa svinja, konja i divljači ono se mora pregledati na trihinelu
  • za pregled se uzima kod svinja i divljih svinja koren dijafragme a ako ga nema, jezik ili mišići za žvakanje a kod konja i medveda jezik a u nedostatku njega žvakaći mišići i koren dijafragme
  • mesne prerađevine od nepregledanog mesa svinja,konja i divljači se mora pregledati
  • inficirano meso i mesne prerađevine se moraju uništiti spaljivanjem
  • samo trihinoskopskim pregledom mesa i mesnih prerađevina, pre njihove upotrebe možemo zaštiti sebe i svoje ukućane od trihineloze
  • da bi se sprečilo unošenje trihineloze u zapate svinja mora se obratiti posebna pažnja na suzbijanje pacova (deratizaciju) koja se mora redovno vršiti a leševe uginulih pacova treba spaljivati
  • svinjama se isto tako ne smeju davati neprokuvane pomije ili drugi otpaci koji sadrže trihinelozno meso jer se na taj način svinje inficiraju